Arhitektura je stvar poverenja

Danas vam predstavljamo studio za prostorni dizajn Modelart arhitekti

Kada je osnovan i čime se bavi studio Modelart Arhitekti?

Studio je osnovan za vreme studija arhitekture na novosadskom univerzitetu, najpre kao tim studenata angažovanih na različitim projektima i aktivnostima u okviru struke. Nakon završenih studija i većeg broja projekata nastavili smo da sarađujemo i pokrenuli arhitektonski studio Modelart Arhitekti, koji i danas posluje. Naš portfolio sastavljen je od većeg broja realizovanih projekata, pre svega enterijera, rezidencijalnih i komercijalnih prostora. Naš studio se bavi i maketarstvom, što nas čini specifičnim na našem tržištu. Pored radnih maketa, koje koristimo kao projekantski alat u procesu rada, radimo i prezentacione makete za druge klijente. Umesto klasičnog arhitektonskog studija, mi se definišemo kao studio za prostorni dizajn, čime naglašavamo holistički prostup uređenju prostora, gde podjednako vodimo računa o svim aspektima i prostornim nivoima.

Koji projekat biste izdvojili kao prekretnicu u vašem profesionalnom razvoju?

Izdvojili bismo projekat Tarkett Akademije u Bačkoj Palanci, koji je započet još za vreme studija na novosadskom fakultetu. Nakon studentskog konkursa, na kome je naš projekat bio zapažen, kompanija Tarkett nas je pozvala da nastavimo rad na realizaciji projekta. Ovaj projekat je ključni korak u našem projektantskom sazrevanju, jer smo po prvi put dobili priliku da realizujemo projekat i da prođemo kroz sve faze od ideje do realizovanog objekta. Pored toga, saradnja sa velikom kompanijom je značajna za sticanje iskustva i definisanje poslovnih strategija, a sve zahvaljujući poverenju koje su čelnici kompanije Tarkett ukazali mladom timu ljudi. Saradnja sa kompanijom Tarkett nastavljena je i nakon završetka Akademije, a najnoviji proizvod ove saradnje je showroom u Bukureštu, koji obuhvata prostor za izlaganje proizvoda, salu za sastanke i kancelariju. Paralelno sa projektom Tarkett Akademije, sarađivali smo i sa kompanijom Fiat Automobili Srbija na maketi fabričkog kompleksa, a ujedno smo radili i na projektu rekonstrukcije našeg stambeno-radnog prostora, koji je nagrađivan i dosta publikovan. Stoga možemo reći da su ova tri projekta predstavljala prekretnicu i “odskočnu dasku” u našem profesionalnom razvoju.

Pored poslovnih i komercijalnih prostora, radili ste i trenutno radite na većem broju rezidencijalnih projekata. Šta su najveći izazovi u projektovanju ovakvih prostora?

Pri projektovanju stambenih prostora, posebno porodičnih kuća, moguće je uspostaviti ličniji odnos sa klijentom i dizajnirati prostor u skladu sa specifičnim potrebama i uslovima. Inspiraciju pronalazimo u zahtevima klijenata, njihovim životnim navikama i potrebama, ali takođe i u uslovima lokacije, kako prirodne tako i građene sredine. Primer je nadogradnja kuće u Dimitrovgradu, koja je završena prošle godine. Nadogradnja postojećeg objekta uvek zahteva pravljenje kompromisa između uklapanja u kontekst i akcentovanja novoprojektovane strukture. Zahtev klijenta je bio da ima dobar pogled i veliku terasu, da bi se maksimalno iskoristile prednosti lokacije; sa južne strane parcele nalazi se sportski centar “Park”, dok je sa severne strane padina prekrivena četinarima. Ovakva pozicija objekta uslovila je njegovu orijentaciju i oblikovanje: čitava južna fasada je staklena površina, čime je omogućen pogled na sportske terene i parkovsku površinu, a ujedno i maksimalna osunčanost unutrašnjosti kuće.

Koji su najvažniji faktori koji utiču na proces projektovanja?

Jedan od najznačajnijih faktora je svakako odnos sa klijentom, a taj odnos je uvek zasnovan na poverenju, u manjoj ili većoj meri. Rad na projektu je najčešće duži proces, sastavljen od serije odluka koje treba doneti, a u ovom procesu se gradi poverenje između klijenta i projektanta. Ukoliko ovo poverenje izostane, onda ni projekat neće biti uspešan. Naravno, odnos sa klijentom nije jedini uslov za uspešan projekat; važno je i da projekat bude referentan, kao i finansijski aspekt, tj. novčana nadoknada. Ukoliko barem dva od navedena tri kriterijuma nije ispunjeno, onda ne treba ni prihvatati posao.

Šta mislite o trenutnoj arhitektonskoj sceni u Srbiji i kako biste je pozicionirali u odnosu na svetske trendove?

Današnja arhitektura sve više gubi lokalne karakteristike i postaje globalna. Posmatrajući slike na internetu, teško je odrediti u kom delu sveta se neki objekat ili enterijer nalazi. Srbiju i region takođe ne zaobilazi ovaj trend, pa npr. tako imamo različite “stilove” u dizajnu enterijera – industrijski, skandinavski, mediteranski… Sa druge strane, pojavljuje se sve veći broj mladih arhitektonskih timova koji pokušavaju da balansiraju između globalnih obrazaca i lokalnih specifičnosti.

Šta su najveći izazovi u bavljenju arhitekturom u Srbiji?

Ono što smatramo jednom od najvećih poteškoća u bavljenju arhitekturom kod nas jeste nedovoljna svest ljudi o potrebi za arhitektom pri uređenju prostora. To se uglavnom smatra nepotrebnom “ekstravagancijom” i troškom, što je posledica loše informisanosti stanovništva. Naša struka je vrlo zatvorena i neophodno je popularizovati je, otvoriti joj put prema širim masama. I pored svih poteškoća, optimistični smo i smatramo da se arhitektonska scena u Srbiji nalazi na početku jedne nove etape u razvoju, pre svega zahvaljujući energiji i talentu mladih timova.

Razgovor je vođen sa članovima tima: arhitekte Dejan Mitov, Jelena Mitov i Krsto Radovanović